Jungova mapa duse

Jedna od knjiga koje su mi u poslednje vreme puno znacile:



Na pocetku knjige pise: "mapa duse moze koristiti onima koji traze vodica ili orijentaciju. Nekima koji su izgubljeni, ona moze cak i spasiti zivot."

Knjiga je podeljena po temama:

Ego svest
"mudrac je onaj ko moze da odvoji svest od njenog sadrzaja i da ih drzi odvojene, cija svest nije odredjena poistovecivanjem s odabranim mislima i predstavama"

Kompleksi
"u analizi covek nauci kako kompleksi funkcionisu, sta izaziva njihovu konstelaciju i sta moze da spreci njihovo beskrajno ponavljanje. Bez takve intervencije na delu ega, kompleks se ponasa kao divlje meso ili infekcija.";
"kompleks se dozivljava kao nesto sto zeli da oslobodi svoju energiju i da se vrati na nizi energetski nivo. On to cini uvodeci u svesni subjekat misao, osecanje ili raspolozenje, ili mastariju, a to moze da navede osobu da se ponasa na odredjeni nacin"

Libido
= zudnja, emocija, psihicka energija – "cini se da ce, uz pomoc fantasticnog stvaranja analogija, vise libida postepeno postati deseksualizovano, zbog toga sto je sve vise fantazijskih komponenata doslo na mesto primitivnih dostignuca seksualnog libida"

Instinkti, arhetipovi i kolektivno nesvesno
"ova pakovanja informacija prvo prelaze u kolektivno nesvesno, gde postaju donekle kontaminirani ostalim sadrzajima koji su vec u nesvesnom, i konacno mogu cak i da udju u svest u obliku intuicije, emocija i ideja. Ego mora da se izbori s nesvesnim sadrzajem, koji se ponekad pojavljuju, tako sto ce donositi procene njihove valjanosti, a ponekad da li da postupa u skladu sa njima."

Persona i senka
"integracija zavisi od samoprihvatanja, punog prihvatanja onih delova sebe koji ne pripadaju predstavi persone, koja je obicno sama po sebi ideal ili kulturni standard. Licni aspekti kojih se osoba stidi cesto se smatraju radikalno losim. Dok su neke stvari istinski lose i destruktivne, sadrzaj senke cesto nije los."

Animus i anima
"susret anime/animusa predstavlja vezu sa nesvesnim, cak i dublju od one sa senkom. U slucaju senke to je susret s prezrenim i odbacenim delovima psihe, inferiornim i nepozeljnim osobinama. U susretu sa animom/animusom, to je kontakt sa nivoima psihe koja ima potencijal da odvede u najdublje i najvise delove do kojih ego moze da dopre";
"...dolazi do prosirenja svesti, nastanka svesti o projekcijama, do podsticanja nasih najromanticnijih i pazljivo nadgledanih iluzija. ... to je nacin da covek sebi dozvoli da iskusi sustinske visine i dubine svog mentalnog prostora, nesvesne pretpostavke zbog kojih pljuvacne zlezde i dalje luce i kad smo previse siti, sto u nama stvara pozudu iako smo vec odavno zadovoljeni, sto nas vodi da beskrajno ponavljamo emocionalno urezane seme u lancu skevenci odgovara na stimuluse. .... Jung smatra da anima/animus predstavlja sudbinu (nasuprot Frojdu koji smatra da je karakter sudbina)

Jastvo
"Svako ko zeli da dostigne komplikovano saznanje o necemu, ne samo na intelektualnom nivou, vec i na osnovu vrednovanja osecanja, mora i u dobru i u zlu da se uhvati u kostac sa animom/animusom da bi otvorio put uzvisenom jedinstvu.... Prakticno, celovitost nastaje kada se jastvo spozna u svesnom polju."

Individuacija
"Zivot nije nista drugo do pronalazenja puta sa cvrstim i dobro organizovanim egom i personom"; "zadatak je sada da se objedini ego s nesvesnim poljem koje sadrzi neprozivljeni zivot osobe i neostvareni potencijal. Ovaj razvoj u drugoj polovini zivota jeste klasicni jungovski smisao individuacije - postati ono sto vec potencijalno jesi, ali sada mnogo dublje i svesnije."

Poslednje poglavlje one knjige, pod nazivom Sinhronicitet nisam bas potpuno razumela, ali sam definitivno zbunjena znacenjem tog pojma. Zapravo zbunjena sam celom ovom knjigom! Sinhronicitet = smislena koincidencija = znacajna slucajnost = smisleno podudaranje dva dogadjaja - jednog unutrasnjeg i psihickog i drugog spoljnog i fizickog = desava se kada se dva ili vise dogadjaja, svaki sa svojom vlastitom uzrocnoscu, dese istovremeno bez vidljivog razloga i stvore vazan rezultat.
_____________________

Meni se sve zivo povezalo kroz ovu knjigu - ego svest, udaljavanje od svojih misli emocija, shvatanje kompleksa kao delova licnosti koji se nekada ponasaju samostalno, pa se covek oseti kao "zaposednut", preko shvatanja energije (libida) na neki potpuno duhovni i cudni nacin, zatim preko prepoznavanja delova licnosti koji su potpuno sputani i potisnuti (senka), preko najvaznijeg (!) suocavanja sa animusom - iluzijom i predstavom idealnog muskarca i odvajanja tih predstava od stvarnog coveka, do sasvim drugog pogleda na jastvo, i na kraju do krize identiteta odnosno individuacije, gde se tezi celovitosti, ujedinjenju, potpunosti, stvaranju nedeljive i integrisane osobe.

I tako... Zavoleh Junga. Pravi covek za krizu srednjih godina. Ranije kada sam ga citala, nisam razumela na pravi nacin - bilo je jednostavno potrebno iskustvo. Ni sada nisam sigurna da imam kapacitet za to. Pa, ako neko zeli da se pridruzi, da pojasni ili da svoje vidjenje... bilo bi super.

"U meri u kojoj covek, neveran sopstvenom zakonu, ne postane licnost, u toj je meri propustio smisao svog zivota. Srecom, dobra i strpljiva priroda vecini ljudi nikad nije postavila fatalno pitanje o smislu njihovog zivota. A tamo gde niko ne pita, ne treba niko ni da odgovara."

Jung

"Ja sam usamljeno siroce, koje se ipak moze svugde sresti. Ja sam jedinstven, ali suprostavljen samom sebi, mladic i starac istovremeno. Ne znam ni za oca ni za majku, zato sto sam poput ribe izvucen iz dubina, ili sam pao s neba kao beli kamen. Lutam sumama i planinama, ali ostajem skriven u najdubljem kutku ljudske duse. Smrtan sam za svakoga, pa ipak ne osecam prolaznost eona."

~Sećanja, snovi, razmišljanja~

"Ja sam, takodje, posedovao arhaicnu prirodu, koja je kod mene povezana sa – ne uvek prijatnim – darom da ljude i stvari vidim kakve uistinu jesu. Mogu da dopustim da me obmanjuju odavde do vecnosti kada nesto ne zelim da vidim, a da u dubini duse ipak sasvim dobro znam kako stvari stoje. Mozemo da provedemo celi zivot u uverenju kako sledimo vlastite ciljeve, a da nikada ne otkrijemo kako, najvecim delom, predstavljamo statiste na pozornici sveta. Postoje cinjenice koje, iako nam nisu poznate, ipak uticu na nase zivote, utoliko vise ukoliko su ovi nesvesni. "

Necu da budem odredjen. Hocu da posve otvoreno i cisto kao dete da zurim u sjaj i zvezde dok prstima skidam kraste sa kolena.

Ako osetim da upadam u zamke odredjenja, hocu da ih izbegnem ili polomim ne bih li zaustavio cula da se zakace za slepilo o drugom, drugacijem. Hocu da se oslobadjam okamenjenih predvidjanja, vere u toteme znanja, lucidnih propovedi o svemu svakom koje bih kao mantru izgovarao ne bih li zastrasen zaklonio divno i divlje lice uzasa postojanja.

Hocu da volim otvorenost za sve ono sto mi dolazi kao udarac u pleksus ili lice; u hodu da zavolim mudrost da bol primim kao zmiju budjenja. Hocu da ne izgubim radoznalost za prostor i vreme u koje zakoracim dok se obnavljaju iz uvek istog trenutka. Hocu da posve izivim sopstvenu smrtnost i onaj zlatni trenutak posle.

Slučajno sam se vratila na Jungovu kuću i kamenje. Interesanto skroz, moram otkriti značenje ovog simbola:



"Aion is a child at play, gambling; a child’s is the kingship. Telesphorus traverses the dark places of the world, like a star flashing from the deep, leading the way to the gates of the sun and the land of dreams."

Ranije mi ti simboli nisu puno značili. Međutim, upravo istražujem Merkura, Hermesa, a on je u centralnom delu figure (!). Gore je Saturn (!), dole Mars a sa desne strane su Mesec i Venera, kao ženski princip, a sa leve Sunce i Jupiter kao muški princip. Zašto je Jupiter uz Sunce muški princip,  ne Mars? Zanima me zbog čega je na taj način sve raspoređeno. Šta je značenje tog simbola i tih reči?