Oduzeti sebi zivot

Usamljenost. Osecaj da nije bitno, da je uzalud. Bol, tuga. Odsustvo emocija, motiva da pokusas ponovo. Bezizlaznost.
Tuzno je to. Prokleto je tuzno da covek moze biti toliko usamljen da odluci da sebi oduzme zivot. Koju poruku time salje? Sta oseca, o cemu razmislja?
Da mogu pretvorila bih se u dodir. Bestelesni dodir utehe, u onaj osecaj da nismo sami, da je neko tu ko brine, kome je stalo. Smesno je, naivno, znam.

Nismo sami. Znacimo. Uvek postoji prostor da se nesto promeni, resi. Ili bar prihvati. Kako se desi da to ne osecamo, da to ne znamo?

''Kad god ste u nevolji,  vi počnete misliti o samoubistvu. Kad god ste srećni, ne možete misliti o samoubistvu. Ne možete čak ni zamisliti: ''Zašto ljudi izvršavaju samoubistvo?Život je takva radost, život je tako snažna muzika, zašto ljudi uništavaju život?'' To izgleda nemoguće. Zašto, kada ste srećni, to izgleda nemoguće? Jer ste otvoreni. Život teče u vama. kada ste srećni, vi imate veću dušu, proširenu. Kada ste nesrećni, vi imate manju dušu, stegnutu.

Kada je neko nesrećan, dodirnite ga, uzmite njegovu ruku u svoju ruku. Osetićete da je njegova ruka mrtva. Ništa ne teče kroz nju - nema ljubavi, nema topline. Ona je baš hladna, kao da pripada lešu.
Kada je neko srećan, dodirni njegovu ruku, postoji komunikacija, energija teče. Njegova ruka nije samo mtrtva ruka, njegova ruka je postala most. Kroz njegovu ruku nešto dolazi do vas, prenosi se, dovodi u vezu. Toplota klizi. On doseže do vas. On čini svaki napor da se izlije i dozvoljava vama da se, takođe, izlijete u njega.
Kada su dve osobe srećne, one postaju jedno. Zbog toga, u ljubavi, jedinstvo se događa, i ljubavnici počinju da osećaju da oni nisu dvoje,. Oni su dvoje, a počinju osećati da nisu odvojeni, jer su u ljubavi tako srećni da se dešava stapanje. Oni se stapaju jedno u drugo, oni se ulivaju jedno u drugo. Granice se rastvaraju, odrednice su nejasne i oni ne znaju ko je ko. U tom momentu oni postaju jedno.
Kada ste srećni, vi se možete izliti u druge, i možete dopustiti drugima da se izliju u vas. To je ono što slavljenje znači - kada dozvoljavate svakome da teče u vama, a vi se izlivate u svakoga, vi slavite život. Slavljenje je najviša molitva, najveći vrhunac meditacije.

U patnji, vi počinjete misliti da izvršite samoubistvo. U nevolji, počinjete da mislite o destrukciji. Vi osuđujete, ne možete slaviti. Vi ste kivni na svakoga. Sve je pogrešno, i vi ste negativni, i ne možete se izliti, i ne možete dozvoliti nikome da se izlije u vas. Vi ste postalo ostrvo - potpuno zatvoreni.Ovo je živa smrt. Život je samo kada ste otvoreni i tečete. Onda ste neuplašeni, nesutrašivi, otvoreni, osetljivi, slavite.''

Osho-Patanđali, Izreke o yogi