Naslov: Ovo sto ostaje posle Pon Feb 15, 2016 6:09 pm
Ptica bela i let. Visoko, nedostizno sad je njena duša. Nekom detetu ću danas kupiti nešto jer danas poklanjam. Sinoć sam na reci posmatrao pticu kako se spušta na obalu bez zamaha krila i pošao sam kroz vodu za njom, a onda sam zastao jer je plašim. I ribu da sam ulovio pustio bih. Zelenije oci od mojih oči su moje majke i negde prepoznaću ih kad dolazi vecno vracanje istog. Ostavicu sad zrnevlje pored prozora, evo imam celu kesicu. Jednom neke godine, ptica jedna je zalupala o stakla krilima, probudila me a ja nisam imao ništa da joj dam.
Poslednji izmenio lubinovich dana Sub Maj 08, 2021 11:59 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
lubinovich Admin
Broj poruka : 283 Datum upisa : 28.03.2007
Naslov: Re: Ovo sto ostaje posle Pon Jun 13, 2016 11:26 pm
Iz niceg život iznova dolazi u neciji dlan. Ovde smo svi isti, i božansko i čovek i mače u noci. Svirepi i nežni zureći u kupce na tržnici robova.
Poslednji izmenio lubinovich dana Sub Maj 08, 2021 11:55 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Justitia
Broj poruka : 871 Datum upisa : 27.03.2011
Naslov: Re: Ovo sto ostaje posle Uto Feb 16, 2021 6:27 am
Staneš ispred torte sa upaljenom svećicom, u mraku, i zamisliš želju. Posmatraš plamen sveće, netremice, dugo. I onda, nežno, zatvoriš oči i posmatraš prostor iza zatvorenih očiju. U tom prostoru, pojaviće se mali plamen, drugačijih boja, kao u negativu. Plamen će da se igra, da nastaje, nestaje, beži, ponovo dolazi. Skroz je neobično. Onda opet otvoriš oči i posmatraš sveću. Pa ih zatvoriš posle nekog vremena. I potražiš nestašni plamen, čekaš ga, tražiš. Pa još jednom tako.
Možda nema torte, ni želje. Ali postoji plamen u večnoj igri nastajanja i nestajanja.
lubinovich Admin
Broj poruka : 283 Datum upisa : 28.03.2007
Naslov: Re: Ovo sto ostaje posle Ned Maj 09, 2021 12:01 am
Nije lepo drug moj tako otići užasnut od života, gordom lepotom u sebi, tako nežan. Nema tvoje krivice, svo ukrivljeno je postojanje kao da su naši živci čivije na gitari na kojoj žica puca kad hoće biti čist ton. I tu svetlost dok sam stojeći pored iščezlog tebe posmatrao kako ljeska oko nas dvojice padajući kroz prozore niz zelenu padinu, a zatim dole u dolinu i sve do oblog bedra reke, mislio sam kako smo mnogo toga mogli lakše spoznati da smo ranije nekad iz igre ležali tu dišući na odru i ne progovarajući ni reč, samo zureći u nebo, u zeleno, u maj, satima, danima. Ovo se tebi nije smelo dogoditi jer tamo gde si sad i ovde si sav nevin u to niščevo zurio začuđeno ironično tokom poslednjeg našeg susreta dok smo disali oba, spreman u odlazak već, a možda i sve dok ti te noći, dana ili jutra nije posve utrnuo pogled upavši u bezdan samog. Kako mi je sad ovde bezimeno, bezumno strano, utehe nema jer ne umemo se obmanjivati više preskakati usplamtele vatre u noći besmrtno mladi, naivno i bez sluha za pucanje svitanja i držeći se čvrsto za korice svog sna. Ne, nije lepo, drug moj, i sve ovo i gde smo oba sad.
Mnogostruka Igramul
Broj poruka : 320 Datum upisa : 21.04.2010
Naslov: Re: Ovo sto ostaje posle Ned Feb 20, 2022 5:07 pm
tvoj glas mi je bio disanje i tvoje reči su uvek išle do mog bića. tako sam znala da jesam. u tvom zagrljaju sam osećala obe. tvoja ljubav je bila putokaz.