Krosnje neznosti moje ulice

Krosnje neznosti moje ulice

Neprimetna nizbrdica kaldrme u mojoj zatvorenoj,za saobracaj ulici.
Sa leve strane drvored starih kestena,sa desne strane debeljuskasta stabla lipe.
Niz ulicu senka sunca kupa starinske fasade.
Ne,nisu zapustene.Bojene su neznim bojama,kao odeca na gospodjama ,koje izlaze u setnju u odeci starinskog kroja,suskavoj ,koju krase sesirici najneobicnijih oblika i boja.
Sa nekog otvorenog prozora cuje se

U nosnicama odmah rodi se miris Pariza.
Veseli deciji smeh dok postavljaju ponjavicu na koj ce igrati piljke ili ne ljuti se covece,odjekuje.
Lisce u krosnjama sapuce,dok se raznobojne  pticice,raznolikih cvrkuta ususkavaju praveci ili popravljajuci gnezda.
Sjaj mojih ociju prica moje zadovoljstvo.
I znam i....rec je dodir!

Slatko vino mu je donosilo prijatnu konfuziju u glavi i stomaku,dok je rukom prelazio preko skrabotine urezane u drvo stola na kome je stajala skoljka da u sneznim danima donosi zvukove mora i uspomenu na vodenog umetnika koji se igrao sa talasima i odbljescima sutona.
Nezno sam posmatrala njegovu igru krsj fontsne i pozelela da sam skoljka na njegovom stopalu.