Ulica iskrenih osecanja

Dobro dosli u ovu malu ulicu koja je nadam se smestena u najmirnijem kutku ovoga grada. Svi oni koji gaje iskrena osecanja su dobrodosli i dragi gosti

plava grkinjo eto i mene u tvojoj ulici iskrenih osecanja ....malo cudan naziv jer malo je ljudi koji su iskreni u danasnje vreme a pogotovo sa osecanjima ...

U ovakvoj ulici sigurno ima i neka klupa. Sacekacu mozda jos neko naidje.

Retko danas neko prolazi ulicom iskrenih osecanja...

Bas me privukla ulica...
Koracam njom,kao da koracam putevima sopstvenog srca.

Hodaj oprezno, srce ponekad odvede coveka cudnim putevima.

Odvede,Angerona.
Mada,ne mogu mu se odupreti...znas?Da...

Ne znam, nikad nisam bila toliko hrabra, ni toliko svoja.
Ti samo idi kud te srce vodi, za hrabre ne postoje prepreke.
Posle nam pricaj o cudesnim stvarima koje si videla, cula, osetila.

Vise bih volela da je sve to samo povremeno,bas kao ulica kroz koju prodjes i nastavis drugom.

Tako i bude. Na kraju ostanu samo tragovi stopala. I secanja.

Da.Zatvoreni u nama.

Prelepo je to, zar ne?

...mozda.Mozda.Stvarno ne znam nekada da li je ili...nije...

To je car, da sve u zivotu prihvatamo sa laganom dozom zbunjenosti, ovlas, dodirnemo u prolazu.
U krcmi cu ostaviti za tebe jedan magijski napitak, da obojimo ovaj sneni zimski dan.

U ovoj ulici ostavljam sve svoje tragove, jer jedino tu mogu da hodam bez straha.
Možda će ih kiša sprati ili sneg prekriti...ako, nije važno. Ja znam da sam bila ovde i to mi je dovoljno...