Poruke vasoj ljubavi koja ih nikad nece procitati...

Ako zavolis onu cije bice osetis kao svoje onda se boris za nju snagom svoje ljubavi.
Boris se protiv svega sto nosi u sebi. Protiv zelja i protiv strahova. Boris se protiv njenih reci, istina i lazi.
Boris se i protiv sebe.

Tu si uvek i to si ti, ma ko bio i ma kakav bio, dok god je volis.
Boris se do sopstvenog unistenja, cak i posle njega.

Boris se dok god je volis.
Boris se dok god ona koju volis ne pogleda te ponovo u oci i kaze ti – zelim da prestanes

Velika je razlika izmedju tvoje neizgovorene reci i mog nedovrsenog platna.

Izmedju onog sto se kaze i onog sto se precuti stoji ostrica noza.

Bio bi najsrecniji na svetu kada bi osetio koliko su jaka moja osecanja prema tebi.
Koliko su bezgranicna,bezvremena...

Koliko su ista ona...tebi strana.

Slusaj... to noc sapuce.

Nemam ljubav,sama sam...ali nije bitno,neka ovo bude upuceno onom koji ce jednog dana biti moja ljubav i ja njegova.

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

Maja Miljkovic

Ništa ne brini, moja ljubav te čuva.

Čuo sam drhtaj u tvom glasu, nesigurnost... Nestalo me je u tom trenu... I odlučio sam da pred tebe stavim svoj ponos, u njegovom punom sjaju. Sad stoji među nama. A voleo si to kod mene. I kako sad ne čuješ moje suze? I kako sad ne dišeš malo teže?

Seti se... Seti se onoga što meni prolazi kroz glavu. Kome to da dam? Osvrćem se oko sebe, ali nema nikoga... Nikom to ne bi ni bilo vredno... Onaj mrak u koji smo potonuli zajedno opijeni jedno drugim... Onaj stan u kom su nam srca lupala u istom ritmu. Ono sutra koje smo planirali zajedno. Sećaš se? Ja pokušavam da zaboravim, ali gde god se okrenem nađem nešto tvoje-marker za knjigu, patent-olovke, mobilni, čak i ovaj brovser koji trenutno koristim ti si downloadovao. I dve tipke na tastaturi za menjanje jezika... I jedan san koji si mi poklonio...

Pusti me...

.

Umorna sam. Ti noćas samo ćuti, zagrli me rukama od sna.

Opet grešim,kao uvek..na žalost.
Nemam ljubav,tako da sve moje poruke na ovoj temi nemam kome da uputim,niti ću ikad imati.

Pregladnela srljam,prenagljujem, nadam se... i na kraju odbijam sve od sebe, iako imam puno toga da pružim. Nije bitno..neka sve ostane zauvek zatvoreno u meni.

Ali bilo je predivno maštati,bar za jedan tren..