Pruzeno negde kao da nije, more ljubavi, neznosti i grubosti mora biti zadrzano u obale cetiri zida, sakriveno u dlanu, nedostupno ocima i sluhu, neiskazano jutru, danu, noci.
Neka izgubim telo jer je uzaludno i nije obozavano, neka izgubim razum jer je bezum i osudjuje me, neka mi neko odnese moje belo srce kao bogovima zrtvu jer je uvek zivo.
Vec pola sam, i zovu me modre reke i traze me tamne sume isceznuca. Silna zeljo smrti, zanesen, uho mi se vec navikava na tvoj mir.