Mesto duse

Divan je osecaj graditi svoju kucu od snova, iluzija, ideala, uspomena, tonova, boja, mirisa, emocija... Mozes ugraditi sve iracionalnosti, sve one delove koje se ne uklapaju u stvaran zivot ili ne nalaze dovoljno prostora u njemu. Napraviti svoje utociste! Biti ono sto jesi, ceo.

Na pragu pise: "Mir mora da igra, a tisina da peva..."

Molitva

Tamo gde je misao bez straha i glava se drzi uspravno
Gde je znanje besplatno
Gde svet jos nije polomljen u komade
Tesnim poznatim zidovima
Tamo gde reci izlaze iz dubine istine
Gde neumorna teznja pruza svoje ruke prema savrsenstvu
Gde bistra struja razuma jos nije izgubila put
U turobnoj pustinji mrtvih navika
Tamo gde je um vodjen tvojom rukom
U uvek rastucu misao i akciju
U tom slobodnom raju, moj Oce,
Probudi moju zemlju

Rabindranath Tagore

"Pobeci od bola. Pustiti se i pasti sopstvenom tezinom, kao predmet, na usamljenu gomilu kamenja?
Ili sam poci u susret bolu, protrcati kroz njega do kraja i izaci na drugu stranu, gde vise ne boli?
Spasti se od njega, predajuci mu se potpuno. Unistiti ga postavsi jedno sa njim."

Ivo Andric, Znakovi pored puta

~~~~

Leonard Cohen - The Letters

Trci i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap ciste svetlosti.
Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji oni koji shvataju slobodu granice.
Stvarno videti, znaci: umeti videti kisu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuca i reke u kojima se taloze vrhovi planina.
Ovako sam to cuo: "Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma sta su ribe na drvecu"
Miroslav Antic

Kao zalo na krajevima mora, kao skloniste za brodovlje koje tu sneva sve dok se ponovo ne otisne na pucinu.

Mozes li privezati dusu za nesto?

Ne zelim da je vezem, ne jos, ne sada.

Moja omiljena sveska, potpuno ispisana.


Deep Purple - Soldier of Fortune
Deep Purple - When a blind man cries

"Razvoj licnosti iz njenog klicinog zametka do potpune svesnosti predstavlja harizmu, a istovremeno i prokletstvo; njena prva posledica jeste svesno i neminovno izdvajanje jedinke od nerazlicitosti i nesvesnosti gomile. To predstavlja usamljivanje, a za to nema nikakve utesnije reci. Od toga takodje ne oslobadja nikakvo uspesno prilagodjavanje ili glatko uklapanje u postojecu sredinu, nikakva porodica, nikakvo drustvo i nikakav polozaj. Razvoj licnosti je takva sreca da se ona samo skupo moze platiti."

"Prema psiholoskom pravilu sa svetloscu se pojacava senka, to znaci, sto se svest racionalnije ponasa, utoliko zivlji postaje avetinjski svet Nesvesnog."
Jung

Pink Floyd - Time
Pink Floyd - Wish You Were Here

"Sta god bili pokazite to otvoreno. Nemojte skrivati cak ni dzokera. Stavite sve vase karte na sto. Dobicete mnogo ljubavi, dobicete sve, jer kada se potpuno ogolite, spremni ste da umrete. Nezasticeni, otvorite sebe i postacete neranjivi."

"Umrite onakvi kakvi ste, tako da mozete postati oni koji stvarno jeste.
Umrite u egu da se u vama moze roditi bozansko.
Umrite u proslosti da postanete otvoreni buducnosti.
Umrite u poznatom da nepoznato moze prodreti u vas.
Umrite u umu da srce moze ponovo da kuca, da mozete ponovo da otkrijete svoje srce koje ste potpuno izgubili."
Osho

Citat iz filma Drustvo mrtvih pesnika:

John Keating: We don't read and write poetry because it's cute. We read and write poetry because we are members of the human race. And the human race is filled with passion. And medicine, law, business, engineering, these are noble pursuits and necessary to sustain life. But poetry, beauty, romance, love, these are what we stay alive for. To quote from Whitman, "O me! O life!... of the questions of these recurring; of the endless trains of the faithless... of cities filled with the foolish; what good amid these, O me, O life?" Answer. That you are here - that life exists, and identity; that the powerful play goes on and you may contribute a verse. That the powerful play *goes on* and you may contribute a verse.
What will your verse be?

Tek sada sam shvatila koliko sam promasila sustinu boginje pravde! Ceo zivot stavljam akcenat na vagu i mac. Na to da razlucim sta je ispravno, a sta pogresno. Sta dobro, a sta lose. I sve vreme gledam, sirom otvorenih ociju i zaboravljam na poentu cele te price - na osecaj, intuiciju, znanje koje je unutra. Na ono sto se dobija kada je mrak i tisina.

"Nije stvar u tome da se ispravno cini, nego da se ispravno bude, da se bude istinit unutar sebe."
"Kada osecate sopstveno bice, svoju unutrasnjost, onda vam nije problem da osetite bilo ciju dubinu."
"Najpre budi. Zaboravi druge. Najpre ti budi, i tada ce sve uslediti."

"Kada sam po prvi put spoznao sta je unutra, svetlost spoljasnjeg sveta licila mi je na tamu. Zivot van mene podsecao me na smrt, jer ono najuzvisenije rodilo se iz mene."
(iz knjige Nebesko seme, Osho)

Deca su deo mene. Imam taj cudan osecaj da su oduvek tu. Juce sam sinu pricala o tome kako sam se osecala kada se rodio, o prvom susretu sa njim. Trazio je da pricam i o sestrama, o periodu kada su one bile bebe. "Gde si ti bio kada se rodila sestra?" pitam ga. A on kaze, prirodno, bez ikakve zbunjenosti "Pa jos se nisam rodio, mama!".

Uzivala sam u trudnocama, uzivam u deci. Volela bih da imam bar jos jedno dete. Kada bih znala da mogu da im pruzim sve sto im je potrebno. Udaljila sam se na neki nacin od svih. Ja sam ta koje nema dovoljno. Volela bih da jednom, kada budu dovoljno veliki, pronadju put do ovog grada. Da upoznaju deo mene koji sada ne mogu razumeti. Da im mapa moje duse na neki nacin pomogne kada budu trazili svoju. Da znaju koliko ih volim i koliko se to recima ne moze iskazati. Ali i to da sam ja mnogo vise od "mame". I mnogo manje.

Eto, morala sam da ih ubacim nekako ovde. Kuca bi mi bila potpuno prazna bez njih.

Emocije kojima ne znam uzrok. Tuga koja odjednom naidje, bez vidljivog povoda. Kako, zasto?

Postoje reci koje taknu i pokrenu. Koje se urezu, ugrade u nas. Prime se, prepoznaju, usvoje, kao da su oduvek bile tu.

"Otpor je uvek u odbijanju oslobodjenja. Uporno zakljucavanje stravicnih andjela i demona. Neka im nestane snaga, neka u tamnici postanu senke, bezazlene, nevine i ciste.
Izgubljeni smo kad posve zamre zov naseg bica, kao ton u suton. Probudimo se u jedno belo jutro i uzasnuti samocom, osvrnemo se oko sebe zeleci da ponovo cujemo to sto nas je uporno uznemiravalo. I razumemo tad da nema vise potrebe da bezimo, progonitelj je nestao. Mi se uvek kroz zivot krecemo u tom bezanju. Ali, ako nemamo gde vise da pobegnemo, gde cemo ici, i u obratnici, kako cemo otici tamo gde uvek odlazemo odlazak? U tom belom jutru i posle, jesmo li tad slobodni ili vec mrtvi?" (Lubinovich)

Neverovatno kakvu moc imaju reci, slike i emocije koje pokrenu. Kolika je snaga u njima!

Ne zameri sto sam ukrala ove reci i stavila ih ovde. Neka ih.